Sveta Trojica

Bog je Sveta Trojica. Trojica Jedinosuštna i nerazdelna. Jedinosuštna, tj. isto suštastvo, ista priroda. Trojica nerazdelna: nikada se nije odvajao Sin od Oca ili Duh Sveti od Oca ili od Sina i nikada se ne deli.

Otac, Sin i Sveti Duh nisu tri boga, nego jedan Bog, jer Im je ista priroda, ali i ne samo zato. I ljudi imaju istu prirodu, istu suštinu. Ali za ljude nije moguće reći da su dva ili tri čoveka – isti čovek, ma koliko oni bili međusobno bliski i jedinstveni. Ljudi imaju ne samo posebna tela nego i svaki ima i svoju volju, svoj ukus, svoja raspoloženja. Ma koliko ljudi ponekad ličili i telesno i po karakteru, ipak se ne dešava da im je sve zajedničko, da je sve podjednako.

A kod Tri lica Svete Trojice sve je zajedničko. Bezgranična ljubav Oca prema Sinu, Sina prema Ocu i ista ljubav između Njih i Svetog Duha čini zajedničkom Njihovu volju i sva Njihova dela. Oni imaju istu /jednu/ volju, sve Oni izvršavaju zajedno. Od čega se odvraća Duh Sveti, odvraća se i Otac. Šta Sin voli, vole i Otac i Duh Sveti.

Sve se od Svete Trojice događa zajedno. Za stvaranje sveta u Bibliji je rečeno: „I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. “ Šta znači „reče“, tj. rekao je? To znači da je Bog Otac stvarao Svojom Rečju, onom Rečju o kojoj govori Jevanđelje: „U početku bješe Riječ, i Riječ bješe u Boga i Riječ bješe Bog“ i koja je Jedinorodni Sin Božiji.

Sve je tvorio Bog Otac Svojom Rečju, drukčije kazano, sve je izvršavao kroz Sina Svojega. Ništa ne tvori Otac bez Sina, kao što ni Sin ništa ne tvori bez Oca. Ocu i Sinu uvek sadejstvuje Sveti Duh. O stvaranju sveta u Bibliji je rečeno: „I Duh Božiji dizaše se nad vodom. “ „Dizao se“ nad tvorevinom, ne naprosto stajao nad njom – reč za koju nema potpuno odgovarajućeg izraza u staroslovenskom jeziku u jevrejskom originalu znači „pokrivati, zagrevati“, kao kad nosilja, ležeći na jajima, njih oživotvoruje svojom toplinom i iz njih se izležu živa bića.

„Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše i Duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova“ (Ps. 33, 6). Sve što postoji načini Bog Otac kroz Sina, i u postojanje je privedeno Duhom Svetim. Ili drugačije rečeno: sve, što je poželeo i hteo Otac, odmah se ispunilo i ispunjava od Sina i oduhotvoruje Svetim Duhom. Tako je bio stvoren svet, tako se sve dogodilo u promisli Božijoj o svetu i čovečanstvu.

Da bi spasao čoveka koji kroz prvobitni greh otpade od Boga i postade smrtan, po predvečnom Savetu Svete Trojice pokoravajući se volji Oca Sin Božiji siđe na zemlju, rodi se delovanjem Svetoga Duha od Prisnodjeve Marije, objavi ljudima Istinitog Boga Oca i Njegovu Božansku volju, pouči ih istinskom poštovanju Boga, postradavši zbog grehova naših, siđe u ad i, oslobodivši odatle duše umrlih, vaskrsnu iz mrtvih.

Još pre stradanja Svoga obećao je Hristos Svojim apostolima, koje izabra među učenicima Svojim, da će im dati vlast da vezuju i razrešuju da ljudima opraštaju grehove ili da im ih zadržavaju. Ovaj blagodatni dar posle Svoga Vaskrsenja nije dao bilo kome od apostola posebno, nego svima njima zajedno: On je stvorio Crkvu Svoju, čuvara te blagodati, sjedinio u njoj sve koji Ga vole i u Njega veruju.

Obećavši apostolima da će im dati silu višnju, – pošto im posla Duha Svetoga, izvršivši sve radi čega je došao na zemlju, Gospod Isus Hristos se vaznese na nebo, zadobivši i po čovečanstvu onu čast i slavu, koju i pre stvaranja sveta imadijaše kao Sin Božiji.

Pošto se spusti na učenike Hristove, kako je obećano, Duh Sveti utvrdi ih u veri Hristovoj i blagodaću Svojom izli na njih darove Božije. On ih ojača radi propovedanja i izvršavanja Hristovog učenja u životu, radi organizacije Crkve koju Hristos sazda i Sveti Duh učini delatnom.

Crkvom, čiji se temelj nalazi na zemlji i glava joj je Sin Božiji što sedi s desne strane Oca, tajanstveno upravlja Duh Sveti. Ona unutarnje ujedinjuje decu svoju i sjedinjuje ih sa Bogom. Blagodatni darovi Božiji, preko Crkve, izlivaju se na one koji nastoje da idu putevima Hristovim, osvećuju i jačaju sve dobro u njima, očišćuju od greha i nečisti svake, čineći ih sposobnima da budu prebivališta sjaja slave i sila Božijih.

Kroz Crkvu čovečanstvo postaje pričesnik Božanske prirode, stupa u najbliskiji odnos sa Svetom Trojicom.

Osvećuje se i sa Bogom opšti ne samo duša nego i telo ljudsko u pričešćivanju Telom i Krvlju Hristovom, kroz Koga se sjedinjuje sa čitavom Svetom Trojicom. Blagodaću Božijom, uz učešće sopstvene volje i napora, čovek postaje nova tvar, sudeonik večnoga Carstva Božijeg.

Za to Carstvo Božije što će doći priprema se i priroda, radi predstojećeg očišćenja ognjem od posledica grehova ljudskih i prokletstva koje je na njoj. Ona dobija nagoveštaje osvećenja silaskom Svetoga Duha na nju prilikom bogojavljenskog osvećenja vode i mnogih drugih crkvenih službi, da bi potom postala nova zemlja i novo nebo.

To će se dogoditi kada se navrši vreme koje Bog Otac odredi i Sin Božiji u slavi dođe da sudi svetu.

Tada će oni koji su ljubili Boga i sjedinili se sa Njim zablistati od zraka Božanske Svetlosti i večno će se naslađivati nestvorenom svetlošću Trijedinog Božanstva, Jedinosuštne, Životvorne i Nerazdeljive Trojice.
Baš Njoj (Trojici), Bogu, Tvorcu i Spasitelju našemu neka je slava, čast i poklonjenje u vekove vekova:

„Dođite, ljudi, poklonimo se triipostasnom božanstvu, Sinu i Ocu, sa Svetim Duhom: jer Otac pre veka rodi Sina, koji je od večnosti i iste časti i Duh Sveti se sa Sinom proslavi: jedna sila, jedno suštastvo, jedno Božanstvo. A njemu se svi poklanjamo govoreći: Sveti Bože, koji Sinom sve tvoriš, sadejstvom Duha Svetog; Sveti Krepki, Kroz kojega Oca poznasmo i Duh Sveti u svet dođe; Sveti Besmrtni, Duše Utehe, koji od Oca izlaziš i u Sinu počivaš: Trojice Sveta, slava Tebi. „

Sv. Jovan Šangajski